Dostava na teritoriji cele Srbije.
Industrijska konoplja je u poslednje vreme sve popularnija i interesantnija poljoprivredna kultura, jer postaje očigledno da gajenje ove biljke može biti veoma isplativ posao.
Ukoliko razmišljate da krenete u ovom pravcu i svoju zemlju i poljoprivredno gazdinstvo pripremite za uzgoj industrijske konoplje, daćemo vam korisne savete.
Izuzetno je važno da od samog početka budete svesni šta sve podrazumeva gajenje ove kulture, sa kojim problemima možete da se susretnete i kako da iste probleme uspešno prevaziđete.
Ukoliko još uvek ne znate šta je industirjska konoplja, kliknite ovde i saznajte više o tome.
Prvo što treba da znate ako vašu pažnju privlači industrijska konoplja uzgoj u Srbiji je moguć i regulisan zakonom.
Dakle, pre nego što počnete da radite sa konopljom, prvo ćete morati da se registrujete, odnosno da podnesete zahtev Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Razlozi za neophodnost postojanja zakonskih okvira vezanih za biljku kao što je konoplja i njen uzgoj u Srbiji vam je sigurno jasan.
Za razliku od drugih poljoprivrednih kultura, konoplja je nešto kontraverznija jer se neke njene sorte gajene na određeni način koriste za dobijanje psihoaktivnih supstanci, čija je proizvodnja zabranjena zakonom. Iz tog razloga je važno preduprediti sve potencijalne probleme sa zakonom i postupati po pravilima.
Sam proces registracije nije komplikovan i činjenica da to treba da uradite ne treba da vas plaši niti obeshrabruje.
Prilikom prijave bićete upoznati sa pravilnikom o uslovima gajenja konoplje.
Postoje tačno propisane sorte koje je moguće proizvoditi u našoj zemlji, a to su one koje pripadaju vrsti Cannabis sativa L i koje se nalaze u Registru sorti poljoprivrednog bilja.
Ukoliko se Cannabis sativa L gaji na propisan način, količine tetrahidrokanabinola će biti manje od 0,3% pa će svaki deo konoplje moći dalje legalno da se prodaje i koristi.
Kada dobijete dozvolu imajte na umu da ona važi samo jednu godinu i da ćete svake godine morati da je obnavljate. I dalje smatramo da papirologija nije previše komplikovana i da ne treba da bude razlog za odustajanje, posebno zato što postoje udruženja poljoprivrednika koji uzgajaju baš ovu biljku i oni vam mogu značajno olakšati prolazak kroz ovaj proces svake godine.
Kao lice koje gaji konoplju bićete u obavezi da godinu dana, odnosno koliko traje dozvola čuvate račune o semenu koje ste kupili, deklaracije o semenu, ambalaže semena i etikete sa pakovanja.
Osim toga, čeka vas i pisanje tri godišnja izveštaja Ministarstvu poljoprivrede.
Prvi izveštaj će sadržati vaše podatke, podatke o zemljištu koje ste odvojili za ovu biljku i o sorti semena koje koristite.
Drugi izveštaj treba da sadrži podatke o planiranju žetve, o vremenu kada će biti vršena i o zemljištu gde se to odvija.
Poslednji izveštaj mora da sadrži informacije o prinosima.
Ne zaboravite da sve informacije moraju biti precizne i istinite.
Rečeno je već da je gajenje industrijske konoplje u Srbiji dozvoljeno, ali pod određenim pravilima od kojih među najvažnija spada izbor semena konoplje.
Kada tražite seme konoplje koje ćete sejati u Srbiji znajte da vam se izbor svodi na tri sorte industrijske konoplje: Monoika, Fedora 17 i Helena. U drugim evropskim zemljama je lista značajno duža, pa kod većina članica EU broji i oko 40 sorti.
Možda najpopularnija među ove ti sorte industrijske konoplje je Fedora 17.
Nju je moguće gajiti bilo gde, a koristi se i u tekstilnoj industriji, za proizvodnju biomase, za pravljenje parfema, ali i u medicinske svrhe, jer ima visok nivo CBD-a.
Ovo seme konoplje ima klijavost preko 93% na različitim vrstama zemljišta što je izuzetno, pa zato i veoma privlačno uzgajivačima.
Industrijska konoplja nije toliko zahtevna što se tiče klimatskih uslova kao neke druge biljke, ali ćemo istaći da joj klimatski uslovi u našoj zemlji zaista prijaju.
Nije loše podsetiti se da je Kraljevina Jugoslavija svojevremeno bila jedan od najvećih izvoznika konoplje u čitavoj Evropi, a naravno da su i tada zemljište i klimatski uslovi bili deo razloga zbog kojih se gajila baš u tolikoj količini.
Trenutno se najveći procenat ove biljke gaji u Vojvodini.
Idealna temperatura za klijanje konoplje je oko 30°C, a minimalna oko 1/2°C, tako da se uočava širok raspon temperaturnih uslova koje može podneti.
Ako želite već od samog početka da uradite sve kako bi vaši prinosi na kraju bili najveći mogući, onda nemojte preskočiti nijedan korak u pripremi zemljišta za setvu konoplje
Na samom početku uradite analize zemljišta i proverite njegovu pH vrednost. Ukoliko se kreće od 5.8 do 7, to će biti u redu. U slučaju da analize nisu dale zadovoljavajuće rezultate, tražite pomoć stručnjaka i odgovarajućim đubrivom nadomestite sve one elemente koji nedostaju zemlji koju pripremate za ovu poljoprivrednu kulturu.
Oranje na dubini od 25 do 30 cm se preporučuje u zimu ili kasnu jesen.
Posle oranja sledi spremanje zemlje, odnosno ravnanje nakon oranja setvospremačima ili drljačom.
Oranje i spremanje je najbolje uraditi u jesen ili na zimu.
Sledeći korak je bacanje đubriva, a to se vrši kada prođe zima.
Posle toga sledi uklanjanje žetvenih ostataka tanjiranjem, a zatim i dupla obrada gruberom.
Dupla obrada gruberom treba da zaista povoljno utiče na pripremu zemlje za setvu i rezultate setve uopšte.
Kada ste pripremili zemljište na ovaj način, kada ste ga obogatili potrebnim đubrivima i očistili od korova i usitnili dovoljno, setva može da počne.
Iskusni uzgajivači znaju da ako žele da bude maksimalno iskorišćena industrijska konoplja setva mora da se planira i sprovede bez grešaka.
Konoplju je dozvoljeno sejati više godina zaredom na istoj površini ili je možete sejati na zemljištu na kom su prethodno bile žitarice. Naravno, priprema zemljišta je još važnija od same kulture koja je prethodno bila posejana na toj površini.
Setva počinje sredinom aprila, no konačna odluka će zavisiti i od vremenskih uslova. Idealno bi bilo da je u tom trenutku temperatura zemlje od 10 do 12°C.
Sam period setve i način zavise i od toga šta vam je prioritet, konopljin cvet, vlakna ili zrno.
Ukoliko vam je važan cvet tada se preporučuje početak setve najkasnije do sredine aprila, kako bi žetva bila u prvoj polovini avgusta.
Ako vam je važnije zrno, tada je u redu malo kasnije počnete setvu, recimo u drugoj polovini aprila ili prvoj polovini maja. Neće biti kasno ni nešto malo posle ovog perioda ako vam je cilj zrno konoplje. Tada će žetva biti lakša, jer će stabljika biti niža, ali će i prinos biti nešto niži.
Postoje dve tehnike sadnje industrijske konoplje: sadnja sejačicom za žito i pneumatskom sejačicom.
Što se tiče razmaka kada sejete konoplju i tu postoje određena pravila.
Preporučuje se razmak između biljaka u redu oko 2 ili 3 cm, a međuredni razmak oko 12,5 cm i žitna sejačica, ako su vam prioriteti cvet ili vlakno.
Za vlakno, cvet i zrno će biti takođe dobar i međuredni razmak oko 25cm i razmak među biljkama u redu oko 3 ili 4 cm koje možete posejati žitnom sejačicom.
Oni koji seju pneumatskom sejačicom i žele da dobiju cvet ili zrno treba da seju na 3 do 5 cm razmaka među biljkama u redu i 70cm razmaka među redovima.
Svakako se pre konačne odluke o načinu sejanja dobro uputite i u pravila koja diktira sama sorta konoplje koju ste izabrali, jer ipak postoje manje razlike među njima.
Kada biljka nikne tada nastupa sledeća faza u održavanju useva, a to je špartanje, tačnije međuredna kultivacija. Ovaj korak služi za uklanjanje korova koji itekako raste među usevima konoplje iako se često priča kako konoplja čisti zemlju od korova. Kada je konoplja gušće zasađena, činjenica je da korova ima manje, ali to ne znači da ga nema.
Špartanje je važno i za uklanjanje korova, ali i za provetravanje zemljišta, koje je jako važno posebno ako biljka raste u uslovima velike vlage.
Ne dozvolite da propustite vreme za špartanje, jer ako biljka naraste toliko da je mehanizacija može oštetiti morate pristupiti tradicionalnijoj i težoj metodi, a to je ručno uklanjanje korova.
Ostavljanje korova nije opcija jer može jako negativno delovati na konoplju kao i na druge kulture.
Korišćenje bilo kakvih pesticida se zaista izbegava kod uzgoja konoplje, zato obavezno dobro pripremite zemlju i redovno obilazite svoje posede kako biste reagovali na vreme.
Poljoprivrednici na ovim prostorima ne navodnjavaju konoplju u toku uzgoja.
Stručnjaci iz domene poljoprivrede su se bavili ovom tematikom i vršili su oglede u vezi sa uticajem navodnjavanja na prinos i karakteristike konoplje koja se uzgaja zbog vlakana.
Ukratko, zaključci govore u prilog tome da je prinos veći prilikom navodnjavanja, ali same karakteristike biljke nisu drugačije u odnosu na konoplju koja nije navodnjavana.
Đubrenje konoplje treba da bude svrsishodno, pa je neophodno posmatrati biljku i reagovati u skladu sa njenim potrebama.
Ukoliko prvi listovi imaju žućkastu ili sivkastu boju to znači da biljci nedostaje azot.
Dovoljne količine azota se moraju obezbeđivati biljci tokom čitavog vegetacionog perioda ako su cilj dobri prinosi.
Azotna đubriva koja imaju u sebi i fosfor i kalijum se preporučuju konoplji koja se gaji zbog vlakana, ali to ne znači ni da treba da preterujete sa đubrenjem. I premalo i previše azota može biti štetno.
Tečni stajnik isto može povoljno uticati na konoplju, ali morate biti oprezni kada određujete količine.
Zaštita biljaka konoplje se sprovodi temeljnim odstranjivanjem korova i pravilnom upotrebom đubriva.
Ukoliko vam je potrebna stručna pomoć, bolje je potražite, kako bi vaš poduhvat bio što uspešniji.
U zavisnosti od toga kada je bila setva žetva konoplje počinje krajem avgusta, a može da traje sve do oktobra.
Vreme žetve se bira i u odnosu na vremenske prilike, ali i u odnosu na samu biljku i njene delove koje planirate da koristite.
Često je jedan od parametara i nivo CBD-a koji postoji u biljci. Konoplja sa visokim nivoom CBD će biti bolje i lakše prodata.
Postoje dva načina na koji se vrši žetva: ručno i mašinski.
Kada su svi uslovi ispunjeni i kada je dovoljno razvijena konoplja žetva počinje.
Ručna žetva je definitivno sporiji, manje efikasan i skuplji način da se uradi ovaj važan posao.
Biće vam potrebno dosta radnika, jer čitav proces mora da se odvija brzo kako ubrani delovi biljke ne bi propali.
Obično jedna grupa ljudi prvo ide kroz redove i srpovima odseca gornji deo stabljike gde su cvetovi i ostavlja ih u međuredovima.
Za njima ide druga grupa koja skuplja odsečene delove i nosi ih u prikolice, kako bi se dalje transportovali ti delovi na sušenje.
Posle toga se kosi i uklanja stabljika.
Ovaj način berbe koriste samo oni koji gaje manje količine konoplje ili se nalaze na terenu koji nije lako pristupačan mašinama.
Ukoliko imate veće površine zemlje koje zauzima industrijska konoplja žetva mašinama je neuporedivo bolja opcija za vas.
Mašine u jednom potezu obavljaju obe radnje za koje je kod prethodnog načina potrebno dve grupe ljudi. Ona seče i sakuplja delove biljke.
Mašinska žetva se sprovodi mašinama koje su posebno konstruisane i predviđene za ovaj proces, pa će sve proteći mnogo brže i sa manje grešaka, a pored toga uštedećete i na dnevnicama za radnike.
Sušenje skinutog useva se vrši u posebnim sušarama i na poseban način. Može trajati od dan do 12 dana, u zavisnosti od toga koji način sušenja koristite, ali pre svega, treba znati kako zakačiti usev pre sušenja.
Kada je usev stigao sa plantaža, prvo se postavlja na pod i grupiše se u bukete, a potom buketi u snopove. Obavezno se cvet postavlja tako da ide prema dole i spaja se 3-4 buketa. Tačan broj buketa u snopu će zavisiti od visine prostorije gde se vrši sušenje.
Konoplja visi sa plafona prostorije ka dole kako bi svi sastojci mogli da se sliju u cvet. Ovo značajno utiče na kvalitet sirovine.
Na dva načina je moguće osušiti konoplju: prirodnim putem i sušenjem u plinskim sušarama.
Prirodni način sušenja je duži, može trajati od 8 do 12 dana i zahteva dosta pažnje i česte provere kako se konoplja ne bi ubuđala i propala. U prostoriji gde se to vrši treba da bude veći broj ventilatora koji će pokretati vazduh i smanjiti nivo vlage, jer je vlaga pogubna za konoplju.
Sušenje u plinskim sušarama je efikasnije i sigurnije i traje samo jedan dan. Manja je verovatnoća da će doći do propadanja proizvoda, posebno ako se lepo rasporedi.
Nekada se može desiti da uzgajivači prosto ne mogu da stignu da okače sve cvetove da se suše odmah isti dan. Tada je najbolje raširiti ih na protivgradne mreže, pa da na njima cvet prenoći. Sutradan je obavezan nastavak kačenja.
Ukoliko nemate protivgradne mreže, onda naslonite stabljiku sa cvetom na zid pod uglom. Ipak, ne smete ih previše zbiti. Uvek vodite računa o razmaku među stabljikama jer se pri natrpavanju uvlači vlaga koja uništava konoplju.
Vazduh mora dolaziti do svakog lista i zato su potrebni ventilatori sa svih strana dokle god traje sušenje.
Odvajanje osušenog cveta od konoplje se može vršiti ručno ili mašinom koja se zove sriper.
Naravno, ako koristite mašinu proces će proteći mnogo brže.
Ručno skidanje cveta konoplje uopšte nije lak posao i to rade samo mali proizvođači kao i oni koji koriste osetljive hibride, međutim ti hibridi se ni ne nalaze na spisku dozvoljenih kod nas.
Ne treba da brinete da će mašina negativno uticati na kvalitet proizvoda, ona će vam pomoći da posao odradite brzo i uspešno.
Kako bismo vam više približili razliku između ručnog i mašinskog skidanja cveta reći ćemo vam da 20 ljudi ručno na dan može da skine od 200kg do 300kg cveta.
Ako po dva čoveka radi na mašini u dve ili tri smene oni će moći da skinu od 1.3ha do 1.7ha na dan ili od 1.5t do 2t biomase.
Razlika je prosto ogromna.
Posle sušenja i stripovanja možemo reći da je posao oko konoplje skoro gotov.
Cvet konoplje se pakuje u dzambo vreće i transportuje do mašina koje razdvajaju cvet i zrno konoplje od ostalih nečistoća.
Kada je to odvojeno, konoplja se može dalje prodavati kupcima koji će je obrađivati i koristiti u tekstilnoj, prehrambenoj ili nekoj drugoj industriji.
Ukoliko tek počinjete i ne želite odmah da zasadite velike količine konoplje, možda će i ručni načini uzgoja, žetve i odvajanja cveta od stabla biti isplativi i korisni.
S druge strane, ako se upuštate odmah u nešto ozbiljnije razmislite o korišćenju mašina koje će vam skratiti procese koji zaista moraju da budu brzi.
Konoplja je dosta otporna kultura, ne zahteva zalivanje ni prskanje. Dobro pripremljena zemlja, odstranjivanje korova i nešto đubriva će odraditi najveći deo posla.
Ipak, kada dođe do žetve, ona mora baš brzo da se odvija jer je odsečena konoplja sklona brzom propadanju.
Nadamo se da će vam naši saveti pomoći da se odvažite i pristupite uzgoju ove super biljke.
Industrijska konoplja, često zasenjena svojom kontroverznom rođakom marihuanom, u stvarnosti je nezasluženo zapostavljena super-biljka sa širokim spektrom primene, uključujući i ribolov. Sa izuzetno niskim sadržajem
U svetu zdrave ishrane, semena često igraju ključnu ulogu kao izvori važnih nutrijenata. Dva takva semena koja su posebno popularna su semena konoplje i semena
Industrijska konoplja, koja je tokom poslednjih nekoliko godina doživela pravu ekspanziju, privlači pažnju različitih naučnih i medicinskih krugova zbog svojih potencijalnih koristi. Međutim, u kontekstu
Najveća baza informativnog i edukativnog sadržaja o konoplji na jednom mestu. Upoznajte industrijsku konoplju i njenu primenu kroz sve grane industije.